Чоколада се првобитно конзумирала у течном стању, пила се, па су је називали „пићем богова“.
Маје су конзумирале какао још у 6. веку, у облику напитка и називали је „горком водом“. Какао, као основни састојак чоколаде, води порекло из Амазона, од пре 4000 година. Први писани траг о употреби какаоа потиче из 1100. године пре нове ере.
Древне Маје су какао сматрале симболом живота и плодности. Чак су и зрневље ове биљке користили као средство плаћања. Према веровању Астека, прастановника Мексика, чоколада је била пиће богова. Астеци су веровали да су семе дрвета какаоа добили од богова на дар као благослов. Тек почетком 16. века какао стиже у Европу. Кортес, шпански освајач , 1525. године доноси краљу какао на дар. Од тада то пиће постаје омиљена дворска посластица. Убрзо „чоколадна грозница“ захвата читаву Европу.
Чоколада је била веома скупа и могли су је у почетку приуштити само богати. У то време сматрали су је лековитом, преписивана је чак и као медицинска терапија против различитих болести. Прва продавница чоколаде отворена је 1657. године у Лондону.
Данас се швајцарска чоколада сматра најфинијом, иако је у Швајцарску стигла тек 1750. године. Швајцарци су је први мешали с лешником и направили прву млечну чоколаду.
Пут од „горког напитка“ до фино прерађеног млечног производа трајао је, дакле, вековима. Данас је омиљена широм света. Делује чак и благотворно на организам: богата је калцијумом, магнезијумом, гвожђем и фосфором. Јак је антиоксиданс, чисти организам, а делује и као благи стимуланс. Подстиче производњу ендорфина и серотонина који доводе до осећаја пријатности и благе еуфорије. Враћа осмех на лице, па је право решење у тренуцима нерасположења.